15. јун – Дан борбе против насиља над старијима први пут је у свету обележен 15. јуна 2006. године, а иницијатор његовог обележавања је била Међународна мрежа за превенцију насиља над старијима (INPEA).
У Србији је први пут овај датум обележен 15. јуна 2007. године на иницијативу и у организацији Црвеног крста Србије. Од тада се сваке године овај датум обележава уз уску сарадњу јавног и цивилног сектора.

Овогодишња тема је „Приступ правди” 

Служи као подсетник на важност задовољавања потреба старијих особа у случају да потраже помоћ и подршку. Старије особе које су се суочиле са ситуацијама насиља, злостављања и занемаривања често се суочавају са вишеструким препрекама у приступу правди као што су питања приступачности, прилагођавања потребама старијих особа, прекомерних кашњења и заостатака у судским процесима, утицаја дигитализације, културних норми, родне пристрасности, дискриминације које су често укорењене у јавним политикама, нормама и у пракси.
Злостављање стaријих особа представља велики јавноздравствени проблем који чини једнократни или поновљени поступак или недостатак одговарајуће радње који се дешава у било којој вези у којој се очекује поверење, те на тај начин старијој особи наноси штету или је узнемирава. Ова врста насиља представља кршење људских права и укључује физичко, сексуално, психолошко и емоционално злостављање; финансијску и материјалну злоупотребу; напуштеност; занемаривање; и озбиљан губитак достојанства и поштовања.
Према подацима СЗО 1 од 6 особа старијих од 60 година доживела је неки облик злостављања у свом непосредном окружењу. Због продужења живота људи на планети, предвиђа се да ће се број злостављаних старијих особа повећати. Глобална популација старијих особа ће се са 900 милиона у свету колико их је било 2015. године удвостручити до 2050. године на скоро 2 милијарде људи. Злостављање старијих особа дешава се не само у заједници већ и у институцијама које се баве бригом о старијим особама и њиховим смештајем.
Подаци говоре да се број старијих особа које су злостављане повећао током пандемије COVID-19. Злостављање старијих особа може оставити озбиљне последице по ментално и физичко здравље особа а период рековалесценције је дужи. Чак и релативно мање повреде могу проузроковати озбиљну  или трајну штету или чак смрт.
Веома важну улогу у заштити старијих особа од злостављања има превенција. Под тим подразумевамо јавне и професионалне кампање подизања свести о присутности насиља међу старијим особама, скрининг (рано откривање) жртава и насилника, међугенерацијски програми засновани у школама, интервенције неопходне за негу старијих особа које подразумевају управљање стресом, побољшање и унапређење стандарда неге старијих особа, обука и тренинг особа које брину о старијим особама на тему деменције.
Напори да се одговори и спречи даље злостављање укључују интервенције као што су:
• обавезно пријављивање злоупотребе властима
• групе за самопомоћ
• сигурне куће и склоништа за хитне случајеве
• психолошки програми за насилнике
• линије за помоћ за пружање информација и препорука
• интервенције подршке неговатељима старијих особа.
У складу са Глобалном стратегијом, СЗО и партнери сарађују на спречавању злостављања старијих особа путем иницијатива које помажу у идентификовању, квантификовању и одговору на проблем, укључујући: изградњу доказа о обиму и врстама злостављања старијих особа у различитим окружењима (да би се разумела величина и природа проблема на глобалном нивоу), посебно у земљама са ниским и средњим приходима из југоисточне Азије, Блиског истока и Африке, за које постоји мало података; прикупљање доказа и развијање смерница за државе чланице и све релевантне секторе како би се спречило злостављање старијих и ојачали њихови одговори на њих; ширење информација земљама и подршка националним напорима за спречавање злостављања старијих; и сарадња са међународним агенцијама и организацијама како би се проблем решио глобално.