13.10 – 17.10.2025. – Недеља здраве хране и промоције здравих стилова живота у ПУ „Рада Миљковић“ Деспотовац

У периоду од 13. до 17. октобра 2025. године у оквиру обележавања Недеље здраве хране, Црвени крст Деспотовац у сарадњи са Спортском организацијом Деспотовац и Канцеларијом за младе Деспотовац посетили су предшколску установу „Рада Миљковић“ из Деспотовца и разним полигонима и радионицама промовисали здраве стилове живота и спортско рекреативне активности.

Деца су кроз радионице и игре учила о:

• значају знака и принципа Црвеног крста
• здравој исхрани и хигијени,
• правилно прање руку, зуба,
• важности спорта и кретања.

Овом активношћу настављена је и унапређена успешна сарадња Црвеног крста Деспотовац и ПУ „Рада Миљковић“, а направљен је и план за даље заједничке активности које ће подстицати развој здравих навика, хуманости и солидарности код најмлађих.

„Деца и анђели су уско повезани. На много начина, деца су земаљски анђели који подсећају одрасле на важност невиности, чистоће, смеха, искрености, игре и толеранцији што је и слоган и мото овогодишње недеље радости, дечије недеље. Хвала директорки, васпитачима и деци што подржавају рад Црвеног крста и заједно, од малих ногу шире ХУМАНОСТ, ДОБРОТУ И ЈЕДИНСТВО и деци кроз игру и машту стварамо бољи свет“ – нагласио је секретар Црвеног крста Деспотовац, Мишковић Стеван.

Значај здраве хране за децу и омладину

Здрава исхрана представља основ за правилан раст, развој и опште здравље деце и омладине. Она је кључна компонента превенције хроничних болести и одржавања доброг физичког и менталног стања током целог живота. Испод су главне теме и аргументи зашто је она важна, уз подршку података и извора:

1. Правилан раст и развој

• Деца предшколског и школског узраста налазе се у фази интензивног раста: кости, мишићи, органи, мозак — све то захтева довољну и квалитетну исхрану.
• Здрави састојци као што су протеини, витамини, минерали (гвожђе, калцијум, витамин D, витамини групе B и др.) учествују у изгради и обнови ткива, нервним функцијама и имунитету.
• Недостатак битних нутријената може довести до заостатка у развоју, смањене отпорности на болести и смањених когнитивних могућности.

2. Превенција гојазности и метаболичких поремећаја

• У многим земљама, укључујући Србију, бележи се пораст прекомерне телесне масе и гојазности код деце и омладине.
• Конзумација прерађене хране, слаткиша, газираних напитака, недостатак воћа и поврћа, као и слаба физичка активност – све то доприноси нарушеном енергетском балансу.
• Добра исхрана, смањење уноса масноћа и шећера, и редовна физичка активност могу смањити ризик од развоја шећерне болести типа 2, високог крвног притиска и других метаболичких поремећаја.

3. Јачање имунолошког система и превенција болести

• Одговарајуће количине витамина и минерала као што су цинк, витамин C, витамин A, селенијум и антиоксиданти подржавају рад имуног система.
• Здрава исхрана доприноси бољем одговарању организма на инфекције, смањењу упала и побољшању опоравка.

4. Ментално здравље, концентрација и учење

• Исхрана богата сложеним угљеним хидратима, омега-3 масним киселинама, витаминима и минералима подржава функције мозга, пажњу, памћење и расположење.
• Недовољна исхрана или исхрана која се ослања на празне калорије може довести до слабљења концентрације, раздражљивости, умора и утицаја на успех у школи.

5. Дугорочне здравствене навике и превенција хроничних болести

• Навика уноса здраве хране од најранијег узраста може се пренети у људски живот – на тај начин смањују се ризици од кардиоваскуларних болести, дијабетеса, тјелесне неактивности, неких карцинома и других тегоба.
• Едукација у детињству и младости гради свест о важности правилне исхране, као и онос према храни.

6. Социјални, економски и окружењски аспекти исхране

• Приступ квалитетној, свежој и разноврсној храни зависи и од економских прилика породице, као и од инфраструктуре снабдевања, пољопривреде и локалне доступности здравих производа.
• У сиромашним срединама често се бирају јефтинији, енергијски богати, али нутритивно сиромашни производи, што може допринети нездравим исхрамбеним обрасцима и неухрањености или гојазности.
• Одрживост хране, мање отпада, локална производња и етичке праксе у пољопривреди доприносе бољој доступности здраве хране и очувању природне средине.

7. Подаци из Србије и значајне тенденције

• Према истраживањима здравственог стања становништва Србије, у узрасту 7-14 година, око 70 % деце је имало нормалну телесну масу, али је забележен раст удела прекомерно угојене и гојазне деце.
• Истраживање навика у исхрани показује да већина деце редовно доручкује (око 93,8 %) и да велики број њих заједно са родитељима конзумира бар један млечни производ дневно.
• Међутим, само око половине деце свакодневно конзумира воће (око 51 %) и поврће (око 56,6 %).
• Још један значајан изазов је да нешто мање деце користи интегралне верзије хлеба или да мења здраве навике када прелазе у средње године.
• У мањим, сиромашнијим срединама, приступ здравој, разноврсној исхрани често је ограничен услед економских баријера и доступности.