Насиље широм света представља озбиљан јавно здравствени, али и друштвени проблем, како у развијеним тако и у неразвијеним друштвима. Насиље, злостављање и занемаривање старијих особа је недовољно видљиво, недовољно препознато и недовољно пријављен облик кршења људских права.

Међународни дан борбе против насиља над старијима (WEAAD), 15. јун, покренула је Међународна мрежа за превенцију насиља над старијима (INPEA) 2006. године. У Србији је први пут овај датум обележен 15. јуна 2007. године на иницијативу и у организацији Црвеног крста Србије. Од тада се сваке године овај датум обележава уз уску сарадњу јавног и цивилног сектора.

„Борба против злостављања старијих: Шта је следеће?

Црвени крст Деспотовац је поменути дан обележио уличном промоцијом, дељењем флајера и разговор са старијим особама.

Уједињене нације су на заседању Генералне Скупштине одржаној 19. децембра 2011. године у Њујорку званично препознале злостављање старијих као јавно-здравственог и друштвеног, социјалног проблема који угрожава здравље старијих особа и крши њихова људска права. То је проблем који захтева реаговање међународне заједнице па је 15. јуни као Дан борбе против насиља над старијима уврштен у календар Уједињених нација.

Према проценама Светске здравствене организације, 1 од 6 особа старијих од 60 година је доживела неки вид злостављања, односно скоро 141 милион старијих особа широм света. Овај број је врх леденог брега јер су занемаривање, злостављање и насиље над старијим особа међу најскривенијим и недовољно истраженим обликом кршења људских права.

Овогодишњи глобални догађај бавиће се промоцијом здравог старења, подизањем свести јавности о проблему насиља, али и помоћ и у истраживању стандарда за заштиту старијих особа од насиља, занемаривања и злостављања. На глобалном догађају који се организује под слоганом „Борба против злостављања старијих: Шта је следеће? Пет приоритета за Декаду” учествује и Црвени крст Србије.

Процене показују да је тренутно у свету 728 милиона особа старијих 65 или више година. Очекује се да ће се овај број у наредних 30 година повећати више него двоструко и 2050. достићи цифру од 1,5 милијарди особа од 65 и више година, што би значило да ће се удео светске популације са 65 или више година повећати са 9,3 процента у 2020. на око 16 процената у 2050. години. На основу процене становништва Републичког завода за статистику, подаци за Републику Србију у 2021. години показују да је удео лица од 65 и више година износио 21,1% (2011. године 17,3%), а удео млађих од 15 година износио је 14,3% (2011. године 14,4%). Број старијих у популацији расте, али се у неким случајевима повећава и ризик од насиља.

Фактори ризика од насиља:
 Функционална зависност старије жене
 Године
 Социјална изолација (усамљеност)
 Оптерећење негом неговатеља
 Социјалне норме (модел само-жртвовања)

Типови насиља над старијим особама

Физичко насиље обухвата акције којима се наноси физички бол или озледа (повреда) старијој особи. “Примери физичког злостављања су: гурање, шамарање, ударање, гађање предметима, напади оружјем или давање превеликих доза средстава за умирење или антипсихотика.

Психолошко насиље је форма насиља која обухвата вербално и невербално емоционално злостављања а које даље може бити активно и пасивно. Овим се описују акције којима је намера да изазову ментални бол, тескобу или стрес код старије особе. Примери психичког насиља су: употреба агресивног насилничког говора, угњетавање, манипулација, насилнички однос, уцена, викање, претње, називање старијих погрдним именима, понижавање, изолација старије особе и инфантилизација особе односно обраћање старијој старијој жени као детету.

Финансијско/материјално насиље или експлоатација јесте форма насиља која обухвата све акције незаконитог или неадекватног коришћења новца, покретне и непокретне имовине старије особе.“ Примери финансијског насиља обухватају: одузимање пословне способности, злоупотребе пуномоћја, преваре, нестанак новца или добара, вредних ствари, баријере у управљању сопственим средствима, непоштовање права на наслеђе, злоупотреба и крађа чекова, кредитних картица, новца, пензије, изнуда, ситуација када се старија особа лаже колико нешто кошта.

Сексуално насиље може обухватити увредљиво сексуално понашање као и физички контакт сексуалне природе.“Ова форма насиља обухвата сексуални контакт било које врсте учињен без пристанка

 „Занемаривање се дефинише као одбијање или пропуштање оних који су одговорни да старијој особи у потреби за негом пруже помоћ у дневним пословима, или есенцијалну подршку укључујући храну, одећу, уточиште, здравствену заштиту и медицинску негу.“ То такође обухвата напуштање старије особе која има потребу за негом.

Самозанемаривање је форма злостављања која не обухвата починиоца и уместо тога односи се на саму старију особу која – намерно или ненамерно, због умањених капацитета или менталних ограничења – не води бригу о сопственим основним потребама и често одбија туђу помоћ.

Напуштање је заправо најекстремнија форма занемаривања рањиве старије особе од стране особе за коју се може претпоставити да има одговорност да се брине и стара о старијој особи. Иако се у литератури ова врста насиља описује као екстремна верзија занемаривања, често се препознаје и као потпуно одвојена врста у којој пружалац неге који носи одговорност за неговање старије особе напусти старију особу