У циљу стварања предуслова да млади не напуштају земљу због економске и социјалне сигурности, спроводи се пројекат под називом :

„СТВАРАЊЕ ПРЕДУСЛОВА ЗА ОСТАНАК МЛАДИХ У ЗЕМЉИ“

Едукације имају за циљ превенцију вршњачког насиља код младих како у школском тако и у уличном окружењу.

НАСИЉЕ

• Насиље се дефинише као облик једанпут учињеног или поновљеног вербалног или не вербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја или достојанства детета-ученика.

• О насиљу говоримо када неко неког намерно повреди и учини да се осећа лоше. Када повреди нечије тело или осећања.

• Насиље може да се деси свакоме, и деци и одраслима. Ако се неки облик насиља често понавља истој особи, онда кажемо да је то злостављање.

• Насиље над децом-ученицима може да буде од стране одраслих, као и од стране саме деце-ученика. Када деца над другом децом врше насиље, то је вршњачког насиље.

Волонтери Канцеларије за младе Деспотовац и Црвеног крста Деспотовац спроводе  едукације по школама на територији општине Деспотовац о веома битној теми данашњице, а то  је вршњачко насиље.

Пројекат спроводи Канцеларија за младе Деспотовац и организације Развојна иницијатива за социјалну инклузију у сарадњи са Црвени крстом Деспотовац. 

Пројекат се спроводи уз финансијску помоћ Министарства за бригу о породици и демографију.

ШТА ПРЕДУЗЕТИ У СЛУЧАЈУ НАСИЉА?

Деца која трпе насиље често покушавају да то сакрију од других, јер се боје да ће их сматрати слабићима и кукавицама. Из страха да ће се ситуација само погоршати, сакривају да трпе насиље. Али и поред страха, веома је важно да насиље не остане скривено. Уколико ти чујеш да је неко дете у невољи, потражи помоћ. Ако си изложен/а насиљу, немој то чувати као тајну, чак и ако те је неко натерао да обећаш да нећеш ником рећи шта тис е дешава. Ове тајне се не смеју чувати. Сигурно имаш бар једну особу у коју имаш поверења, нпр. родитеље, старатеље, пријатеља, наставника, школског педагога или психолога. Обрати им се!

Заједно нађите начин да се то више не дешава. Никада немој помислити да си ти крив/а за насиље које ти се дешава, да си га некако „заслужио/ла“ и да ће неко мислити ружно о теби ако се сазна шта ти се догодило. Ако о томе проговориш, тиме ћеш показати своју снагу. Уколико знаш да је неко дете изложено насиљу, разговарај с њим, покушај да га убедиш да потражи помоћ и помози му у томе. Најбоље би било да до насиља уопште не дође. Као заштиту од насиља можете у својим одељењима направити правила која ће сви поштовати, можете тражити да се поштује Конвенција о правима детета, Посебни протокол, можете разговарати о насиљу на часовима одељенске заједнице, на ученичком парламенту, можете се учити ненасилној комуникацији, градити пријатељску атмосферу у школи и бити пријатељи једни другима! Ћутљива већина – можда ниси трпео/ла насиље, али си у прилици да често гледаш своје вршњаке који су изложени насиљу.

До сада ниси реаговао/ла јер ниси знао/ла шта да учиниш да га спречиш. Управо нереаговање већине подстиче насилника, подстиче насиље. Уколико приметиш насиље, реагуј – пријави разредном старешини, педагогу, психологу школе!

ВРСТЕ НАСИЉА

Постоји више различтих класификација насиља:

–  Физичко насиље – најочигледнији облик насиља када неко повређује тело друге особе, често се погрешно узима као синоним за насиље у целини. То може бити: ударање, шутирање, гурање, дављење, чупање, затварање и закључавање, отимање и уништавање ствари, напад оружјем, тровање, паљење, посипање врућомводом, ускраћивањехране, сна и сл.

– Вербално насиље је када неко користи речи да би повредио нечија осећања. То може бити: вређање (када неко некоме каже да је глуп, ружан, назива га ружним именима), исмевање (када се неко некоме руга због висине, тежине, порекла, оцена…), омаловажавање (када неко некоме каже да не вреди, да га нико не воли…), када се неко окривљује за нешто што није урадио/ла, или му се прети. Са овом врстом насиља деца имају и највише искуства у току свог живота (родитељи, старатељи и други ауторитети могу бити склони вређању у току дисциплиновања деце, а и понижавајуће речи се могу готово свакодневно чути и од вршњака у школи).

–  Емоционално/психолошко насиље односи се на оно понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства детета/ученика. Односи се и на ситуације у којима се пропушта обезбеђивање прикладне и подржавајуће средине за здрав емоционални и социјални развој у складу са потенцијалима детета/ученика. Емоционално насиље и злостављање обухвата поступке којима се врши омаловажавање, етикетирање, игнорисање, вређање, уцењивање, називање погрдним именима, оговарање, подсмевање, исмејавање, неприхватање, изнуђивање, манипулисање, претња, застрашивање, ограничавање кретања деце/ученика, као и други облици непријатељског понашања.

– Социјално насиље (искључивање из групе и дискриминација) се дешава када се неко искључује из групних активности, оговара, када се причају лажи о некој особи, или наговарају друге да се с том особом не друже. Односи се на следеће облике понашања: одвајање детета/ученика од других на основу различитости, довођење у позицију неравноправности и неједнакости, изолацију, недружење, игнорисање и неприхватање по било ком основу.

– Сексуално насиље и злоупотреба деце/ученика подразумева њихово укључивање у сексуалну активност коју она не схватају у потпуности, за коју нису развојно дорасла (не прихватају је, нису у стању да се са њом сагласе) и која има за циљ да пружи уживање или задовољи потребе друге особе. Сексуалним насиљем сматра се : – сексуално узнемиравање – ласцивно коментарисање, етикетирање, ширење прича, додиривање, упућивање порука, фотографисање, телефонски позиви и сл.; – навођење или приморавање детета/ученика на учешће у сексуалним активностима, било да се ради о контактним (сексуални однос, сексуално додиривање и сл.) или неконтактним активностима (излагање погледу, егзибиционизам и сл.); – коришћење деце/ученика за проституцију, порнографију и друге облике сексуалне експлоатације.

– Насиље путем нових технологија / подразумева сваку комуникацијску активност цyбер технологијом (смс, ммс, фото или видео цлипс, телефон, мобилни телефон, е-маил, цхат, скyпе, њеб, блог) која се може сматрати штетном за појединца, а починитељ(и) и жртва(е) су малолетници. Cyberbullying има много облика, као нпр. слање или објављање штетних материјала о некој особи преко интернета или мобилног телефона, слање претећих или насилних порука, слање увреда путем смс-а или е-маила. Насиље преко интернета односи се и на «отимање» нпр. блогова жртвама те допуњавање увредама и/или сексуалним садржајима. За децу и младе, који доста слободног времена проводе на Интернету и којима мишљење вршњака много значи, овакав начин насиља може изазвати велики стрес.

– Злоупотреба деце/ученика представља све што појединци и институције чине или не чине, а што директно утиче или индиректно шкоди деци/ученицима или им смањује могућност за безбедан и здрав развој и доводи их у немоћан, неравноправан и зависан положај у односу на појединце и установу.

–Занемаривање и немарно поступање представљају случајеве пропуштања установе или појединца да обезбеде услове за правилан развој детета/ученика у свим областима, што, у противном, може нарушити његово здравље, физички, ментални, духовни, морални и друштвени развој. Занемаривање представља и пропуст родитеља, усвојиоца или стараоца, односно друге особе која је преузела одговорност или обавезу да негује дете/ученика, да обезбеди услове за развој по питању: здравља, образовања, емоционалног развоја, исхране, смештаја и безбедних животних услова у оквиру разумно расположивих средстава породице или пружаоца неге, што изазива, или може, са великом вероватноћом, нарушити здравље детета или физички, ментални, духовни, морални и његов социјални развој. Ово обухвата и пропусте у обављању правилног наџора и заштите детета од повређивања у оноликој мери у којој је то изводљиво.

– Експлоатација деце/ученика односи се на њихов рад у корист других особа и/или установе. Она обухвата и киднаповање и продају деце у сврху радне или сексуалне експлоатације. Ове активности имају за последицу нарушавање физичког или менталног здравља, образовања, као и моралног, социјалног и емоционалног развоја детета/ученика.