Црвени крст Деспотовац је са својим волонтерима обележио 10. октобар СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА дељењем флајера на тргу Деспота Стефана Лазаревића. 

 Светски дан менталног здравља обележава се већ готово три деценије, од 1992. године и ове године је тема била „Ментално здравље у неравноправном свету“ а посебан акценат стављен на неопходност доступности услуга менталног здравља за све, нарочито у условима глобалне пандемије КОВИД-19 која је поред других ефеката, у великој мери негативно утицала и на ментално здравље популације широм света.

Учешћем у обележавању Светског дана менталног здравља, организација Црвеног крста Деспотовац  је показала да је здравље и добробит могуће достићи само ако се једнака пажња поклања физичком и менталном здрављу.

Светка здравствена организација наглашава да се добро ментално здравље назива и „емоционалним здрављем“ или „благостањем“ и оно је једнако важно као и добро физичко здравље. Добро ментално здравље карактерише способност особе да испуни бројне кључне функције и активности као што су способност учења, управљања својим емоцијама, изградње односа са другим особама, ношења са непредвиђеним околностима и неизвесношћу у животу.

Многи људи који живе са проблемом менталног здравља, или се код њих ови проблеми тек развијају, покушавају да ово прикрију јер се плаше реакција других. Међутим, проблеми са менталним здрављем су врло уобичајени и ово је важно имати на уму да би се са њих уклонила стигма. По резултатима различитих истраживања, у просеку једна од шест особа у току недељу дана доживи неки од уобичајених проблема менталног здравља. Приступ услугама менталног здравља неједнак, јер између 75% до 95% особа с менталним поремећајима у државама са ниским и средњим приходима уопште не може да приступи услугама менталног здравља, а приступ у земљама са високим приходима није значајно бољи. Недовољно улагања у ментално здравље у односу на укупне здравствене буџете доприноси бројим недостацима у домену лечења, дијагностиковања и подршке за особе са проблемима менталног здравља.

Стигма и дискриминација код људи са менталним обољењима не утичу само на физичко и ментално здравље тих особа, већ и на њихове могућности за образовање, њихове тренутне и будуће приходе и изгледе за запошљавање, а такође имају велики утицај на њихове породице и блиске особе. Пандемија КОВИД-19 додатно је истакла утицај неравноправности у друштву на здравствене исходе популације. Пандемија ће наставити да погађа особе свих генерација на различите начине: од директног утицаја на физичко здравље, преко индивидуалних и глобалних економских ефеката (губитак посла, економска несигурност, рецесија) до ефеката по ментално здравље које доносе изолација, дистанцирање и дуготрајно стање повишене епидемиолошке опасности.