(Правни основ: чланови 2,6,7,8,9, 13, 14, 15. и 16. Закона о Црвеном крсту Србије,члан 122. Женевске Конвенције о поступању са ратним заробљеницима од 12.августа 1949.године,члан 136. Женевске конвенције о заштити грађанских лица за време рата од 12.августа 1949.године,одредбе Допунског протокола уз Женевске конвенције о заштити жртава међународних оружаних сукоба од 8.јуна 1977.године-Протокол 1)

Међународни дан несталих лица, дан коме Црвени крст поклања посебну пажњу, када се сви заједно сећамо несталих особа у оружаним сукобима, другим ситуацијама насиља, природним несрећама, економским и другим миграцијама.

 

Овај дан је прилика да се сетимо свих жртава и да им одамо пошту коју заслужују.

 

 
Црвени крст Србије поклања посебну пажњу решавању питања несталих лица у оружаним сукобима, као хуманитарном питању од непроцењивог значаја, и ове године скреће пажњу јавности да се и даље, након тридесет једне године од избијања ратних сукоба на територији бивше Југолсавије, још скоро 10.000 лица води као нестало у Хрватској, БиХ и на Косову и Метохији (према подацима Међународног Комитета Црвеног крста, у региону се данас, тражи још 9.876 лица, несталих током ратова 90-их година на просотру бивше Југославије.
 
Од почетка 2022. године, до краја јула месеца, расветљена је судбина свега 56 лица. Од укупног броја несталих, према подацима Комисије за нестала лица Владе Републике Србије и подацима надлежних органа у Републици Српској, око 3.700 лица је српске националности).
 
Црвени крст поклања посебну пажњу решавању питања несталих лица у оружаним сукобима, као хуманитарном питању од непроцењивог значаја за породице несталих лица али и читаве заједнице. Решавање судбине несталих јесте приоритетна активност Службе тражења Црвеног крста Србије. Наш задатак данас, али и сваког другог дана у години, јесте да подигнемо свест људи и сензибилишемо јавност о питању несталих лица и о томе како је свака пружена информација везано за нестанак лица драгоцена за њихов проналазак.
На овај дан посебно желимо да подсетимо да се никада не сме дозволити да нити једно људско биће које је нестало у оружаним сукобима, другим ситуацијама насиља, природним несрећама, економским и другим миграцијама буде заборављено већ да се њихова судбина расветли и истина саопшти најближима.
 
Црвени крст Деспотовац је поменути дан обележио дељењем флајера и упознавање грађана општине Деспотовац о поменутом дану. Црвени крст Деспотовац је у својој режији израдио промо материјал који је штампао и делио на друштвеним мрежама, такође је поводом обележавања Међународног дана несталих одржао састанак са партнерима из Локалне самоуправе општине Деспотовац, Канцеларије за избегла лица на територији општине Деспотовац, Центром за социјални рад.
 
 
Расветљавање судбине несталих лица је цивилизацијска, правна и морална обавеза према жртвама и њиховим породицама. Поред тога што су дубоко погођене нестанком својих најмилијих, и изложене дугогодишњој неизвесности која изазива бол, очај и озбиљне емотивне проблеме, породице несталих лица изложене су бројним социјалним, економским и правним препрекама и последицама.
 
Поражавајући је податак да се и даље, након више од тридесет година у нашем региону, скоро 10.000 лица води као нестало из ратова деведесетих на територији бивше Југославије, у Хрватској, БиХ и на Косову и Метохији.

 

30. август – Међународни дан несталих

Као члану Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца, а сагласно правилима Међународног хуманитарног права, Црвеном крсту Србије је поверено да у име и за рачун државе обавља послове Националног бироа за обавештавање о жртвама оружаног сукоба, и да се бави тражењем лица која су нестала услед оружаног сукоба. Служба тражења једна је од најстаријих делатности Црвеног крста Србије.

Циљ Службе тражења је да свим особама које су невољно раздвојене од својих сродника услед оружаних сукоба, природних и људском руком изазваних несрећа, као и економских и нерегуларних миграција, омогући и помогне да поново успоставе и одрже прекинути контакт.

Рад Службе тражења регулисан је Женевским конвенцијама из 1949. године, Допунским протоколима из 1977. Године, Законом о Црвеном крсту Србије из 2005. године, резолуцијама међународних конференција Црвеног крста и Црвеног полумесеца о несталим особама, Стратегији успостављања породичних веза Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца (2008 – 2018) и Правилником о организацији и раду Службе тражења (2007. год.)