Процес демографског старења и повећан број старијих особа увећава потребу да се одговори на специфичне изазове у поштовању њихових људских права, а чињеница је да ни на међународном ни на европском нивоу не постоји документ, односно конвенција, која се искључиво односи на старије особе. Међутим, како се демографска слика у свету мења и како старије особе постају већинско становништво, у фокус долазе бројни и разноврсни проблеми са којима се ова популација суочава. Процес демографског старења присутан је и у Републици Србији, па је у укупној популацији становништва, све већи удео старијих особа.

Према Попису становништва из 2011. године, у Републици Србији је било 1. 250 316 лица која су имала 65 и више година, што је 17,40% од укупне популације. Просечна старост становништва у нашој земљи је веома висока и износи 42,2 године. Међу старијим лицима распрострањено је сиромаштво и социјална искљученост, а услови становања и структура потрошње лошији су у поређењу са осталом популацијом. Измењена демографија и проблематика старијих намећу велике изазове за социјалну и здравствену заштиту, као и за пензиони систем.

Примаран је партијархални модел бриге о старима. Старији су у не малом броју случајева изложени неком облику злостављања и/или насиља, које се најчешће дешава у породици. Разлози за такво поступање са старијим особама често проистичу из уверења да су старији оптерећење за друштво и да не доприносе заједници и/или да њихов допринос није довољно вредан ни за породицу, ни за заједницу, што су предрасуде и предуслов дискриминације.