На територији општине Деспотовац обележен 1. октобар – Светски дан старијих особа у Дому за стара лица општине Деспотовац. Традиционални културно уметнички програм.

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима старијих жена и мушкараца.

Тема овогодишње кампање “Ка једнакости у старијем добу” је усклађена са десетим циљем одрживог развоја који се односи на смањење неједнакости унутар и међу земљама, кроз оснаживање и промовисање социјалног, економског и политичког укључивања свих људи, без обзира на године, пол, инвалидност, расу, етичку припадност, порекло, религију, економски или други статус.

Слоган је између осталог и позива за равноправно старење, а да би то постигли једна од врло важних активности је и борба против ејџизма, старосне дискриминације, стереотипа и предрасуда.

Практично ове године навршава се и тачно пола века откада је Роберт Батлер сковао термин „ејџизам“ којим означавамо стереотипе, предрасуде и дискриминацију са којима се старије особе суочавају у друштву, заједници али и својој породици, па чак, неретко, и у односу са другим старијим особама. Због тога овогодишња кампања треба између осталог да подсети да се старије особе често искључују, ограничава им се право учешћа, игноришу се, сматрају се мање вредним или се напросто третирају као да ни не постоје због својих година. На свим друштвеним нивоима се неретко праве поједностављене претпоставке о старијима, њиховим капацитетима и потребама, које не одговарају стварности и негативно утичу на квалитет њиховог живота. Ове предрасуде подразумевају да су старије особе нужно ментално и физички мање способне од других и да се увек морају ослањати на друге у свему што раде. Резултат оваквих – погрешних – претпоставки су дискриминаторске праксе и фактичка неравноправност са којом се старије особе суочавају у друштву. Ејџизам се тако испољава у приступу тржишту рада, услугама здравствене заштите, банкарским услугама, али и унутар самих породица старијих.

Неке од последица су обавезно пензионисање у одређеним годинама, злостављање старијих, често од стране особа задужених да им пруже негу, али и игнорисање популације старијих у прикупљању демографских података што доводи до тога да се стратегије и јавне политике заснивају на нетачним, непотпуним информацијама и не одговарају потребама и капацитетима великог и стално растућег дела популације.