ЗАЈЕДНО ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ
ЗАЈЕДНО МОЖЕМО
Светски дан борбе против туберкулозе се обележава широм света. Обележавањем се позивају доносиоци одлука, стручна јавност, установе у систему здравствене заштите, организације цивилног друштва и становништво да се уједине како би се учинили координисани напори, туберкулоза одржала као јавно здравствени приоритет и даље смањивало оптерећење овом болести у Републици Србији.
http://www.batut.org.rs/index.php?category%20id=183
1. ШТА ЈЕ ТУБЕРКУЛОЗА И КАКО СЕ ПРЕНОСИ ?
Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе.
Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом, итд.
Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некад са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости.
Дијагноза туберкулозе се поставља на основу клиничких и радиографских налаза, посебно рентгенског снимка плућа, а потврђује се микроскопским налазом бацила у биолошким материјалима и растом колонија бацила туберкулозе на културама.
2. КАКО ДА СЕ ЗАШТИТИМО ОД ТУБЕРКУЛОЗНЕ ИНФЕКЦИЈЕ?
За преношење инфекције најважнији је блиски контакт са оболелим од плућне туберкулозе, док туберкулоза било ког другог органа, укључујући и туберкулозу плућне марамице, није заразна. Највећу могућност да се заразе имају чланови породице и особе које живе у истом домаћинству или које проводе више сати у истој просторији са оболелим. Све особе из блиског контакта са заразним болесником треба да се јаве лекару специјалисти за плућне болести на преглед.
Најважнија превенција ширења туберкулозе је рано откривање и лечење оболелог од плућне туберкулозе, јер се тако најефикасније уклања извор заразе. Просторије у којима борави болесник морају бити чисте и добро проветраване. Природна вентилација је једноставан и ефикасан начин смањивања концентрације бацила у ваздуху у затвореном простору јер се тако смањује ризик заразе.
Бацил туберкулозе је осетљив на топлоту (630Ц га уништава за 30 минута, а 800Ц за 1 секунду). Одећу и постељину прати на 60-900Ц, а посуђе у врелој води. Од хемијских дезинфицијенаса за прање равних површина, подова и тоалета, најефикаснији су хлориди (напр. раствор варикине).
Оболели од заразне туберкулозе плућа морају да се лече у болницама, а на кућно продужено лечење се отпуштају тек када постану безопасни за своју околину, када бацила више нема у испљувку.
У директном контакту са оболелим од заразне мултирезистентне туберкулозе, тј.облика туберкулозе који је постао неосетљив на стандардне лекове за туберкулозу, а посебно ако тај контакт дуже траје, потребно је користити маске. Постоје специјалне маске –„респиратори“ које задржавају преко 95% честица и користе се у болницама (особље и чланови породице у посети). Обичне, хируршке маске не спречавају заразу и нису заштита, а носе је болесници јер се тако смањује концентрација распршених капљица са бацилима у затвореном простору. Маске нису потребне након отпуста болесника на кућно лечење, пошто се он отпушта тек кад постане незаразан за своју околину.
3. ЛЕЧЕЊЕ ТУБЕРКУЛОЗНИХ БОЛЕСНИКА
Туберкулоза је заразна болест коју је скоро увек могуће у потпуности излечити антитуберкулозним антибиотицима, које скраћено зовемо антитуберкулотици. Да би се то остварило неопходно је у потпуности поштовати савете лекара и редовно узимати лекове. За разлику од већине других запаљенских процеса у дисајним органима лечење је дуготрајно и то од болесника захтева истрајност у лечењу.
Код уобичајене туберкулозе изазване бацилима туберкулозе који су осетљиви на основне антитуберкулозне лекове терапија обично траје 6 месеци, а само код неких облика болести и до 9 месеци. Лечење туберкулозе код које су бацили отпорни на један или више основних лекова, коју називамо резистентна туберкулоза, лечење је дуготрајније, обично до две године, а понекад и дуже.
Према важећим прописима сви болесници који су заразни за околину морају да почну лечење у болници. Започињање лечења у болници саветује се и за остале болеснике ради привикавања на терапију и лакшег уочавања и отклањања могућих нежељених дејстава лекова. Болничко лечење је посебно важно за оне који истовремено болују и од неких других хроничних болести. Када се у болници постигне побољшање болести и болесници постану незаразни за околину, наставак лечења спроводи се у амбулантним условима под контролом надлежне пнеумофтизилошке службе. Од почетка се амбулантно могу лечити само болесници који су незаразни за околину, да добро прихватају терапију, да су релативно доброг општег стања без озбиљнијих придружених болести, да живе у добрим условима и да не могу да угрозе особе с повећаним ризиком од обољевања од туберкулозе. И амбулантно и болничко лечење захтевају непосредни надзор над терапијом. У болници то раде медицинске сестре/техничари, а у кућним условима неко из породице. Нередовно узимање лекова може знатно да угрози исход лечења и повећава опасност да бацили постану неосетљиви на примењене лекове.