БОРБА ПРОТИВ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА – МАРТ 2017

Трговина људима као облик модерног ропства је злоупотреба људских бића и повреда њихових основних људских права, ради стицања материјалне користи. Трговина људима је озбиљан друштвени проблем зато што погађа све делове друштва. Глобалан феномен, јер на различите начине погађа цео свет. Милиони деце, жена и мушкараца, приморани су на проституцију, служење у кућама, рад на плантажама, на градилиштима, просјачење и на друге видове сурове експлоатације.

ЦРВЕНИ КРСТ ДЕСПОТОВАЦ ЈЕ У МЕСЕЦУ МАРТУ ОРГАНИЗОВАО 7 (седам) ПРЕДАВАЊА И РАДИОНИЦЕ  НА ТЕМУ „БОРБА ПРОТИВ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА“.

13. март – за ученике  Средње Техничке школе – смер: Туристички техничар (21 ученик)
14. март – за ученике Средње Техничке школе – смер:  Економски техничар (27 ученика)
20. март – за ученике Средње Техничке школе – смер:  Електотехничар рачунара (24 ученика)
21. март – за ученике Средње Техничке школе –  смер:  Угоститељи, кувари (28 ученика)
22. март- за ученике 8. разреда основне школе „Стеван Немања“ из Стењевца – (13 ученика)
22. март- за ученике 8. разреда основне школе „Стеван Немања“ из Стењевца – (11 ученика)
28. март –  за ученике 8. разреда основне школе „Вук Караџић“ из Ресавице – (23 ученика)

предавачи на акцијама су били:
1. Миљковић Миња – волонтер и предавач у програму Борба против Трговине људима
2. Ивковић Јовица – волонтер и предавач у програму Борба против Трговине људима
3. Марјановић Душан – волонтер Црвеног крста Деспотовац
4. Мишковић Стеван – Стручни сарадник Црвеног крста Деспотовац.

Трговина људима се сврстава међу три најпрофитабилније криминалне активности поред трговине дрогом и оружјем. За трговину људима се каже да представља „високо профитабилну, а ниско ризичну“ криминалну активност. Високо профитабилну – јер је добит коју криминалци остварују огромна, а ниско ризичну – јер је ризик да трговац буде приведен правди и санкционисан мали.
Жртве трговине људима су најчешће особе које су у друштву најрањивије. Готово по правилу потичу из окружења у којима су њихова права, и пре укључивања у ланац, била угрожена сиромаштвом и нефункционалном породицом. У Србији, као најрањивије категорије, препознају се жене млађе животне доби и малолетна лица, као и шићеници домова за незбринуту децу или специјализованих институција. Угрожена су такође и деца ромске поопулације.

Фактори који доприносе ризику уласка у ланац трговине људима, могу бити разни. Од опште неинформисаности и породичне ситуације, до политичких, економских и културних прилика у земљи.